Zakon je usvojen 23.12.2005.
Raniji
propisi nisu omogućavali
celovit i celishodan sistem hipoteke, odnosno obezbeđenja potraživanja
zalaganjem nepokretnosti.
Naime, u prethodnom periodu hipoteka je bila u
potpunosti zapostavljena pri čemu je to jedan od osnovnih mehanizama za
obezbeđivanje potraživanja, naročito onih nastalih na osnovu zajma, odnosno
kredita. Bez odgovarajućeg pravnog mehanizma, građani i privreda Srbije nisu
bili u mogućnosti da putem kredita,
pod povoljnim uslovima, obezbede sredstva za ulaganje ili potrošnju, posebno od
strane banaka i drugih finansijskih ustanova, kako na domaćem tako i na
međunarodnom tržištu novca.
Hipotekarnim kreditom omogućeno
je ne samo obezbeđivanje sredstava za
ulaganje i potrošnju, na osnovu nepokretnosti koja je već u svojini građana ili
preduzeća, već se bitno ubrzava
stambena i privredna izgradnja, imajući u vidu posebnu hipoteku na objektima
u izgradnji.
Zakon o hipoteci jedan je od zakona kojim se
uspostavlja i garantuje unapređenje opšte pravne i privredne klime u zemlji, što
će dovesti i do uvećanja domaćih i stranih ulaganja u svim oblastima privrednog
i društvenog života.
Cilj Zakona je da se obezbedi
garancija naplate potraživanja iz hipotekovane nepokretnosti u slučaju da
dužnik, o dospelosti tog potraživanja, ne izmiri svoje obaveze prema
hipotekarnom poveriocu. Ovakvom garancijom, odnosno obezbeđenjem, postiže se i
cilj snižavanja cene novca, odnosno niže kamatne stope i niže cene osiguranja
kredita, čime se postiže ubrzavanje i uvećanje domaćih i stranih ulaganja.
Predloženi Zakon korenito
manja
staro pravno stanje i ustanovljava
režim hipoteke u skladu sa zahtevima savremene privrede i finansija i potreba
Republike Srbije. U tom smislu, novi Zakon je
ustanovio garanciju naplate
potraživanja, odnosno obezbeđenje poverioca (najčešće banke), na veoma brz i
siguran način, uz dovoljnu zaštitu kako dužnika, tako i vlasnika hipotekovane
nepokretnosti, bez suvišnog administriranja i mešanja državnih organa u sam
postupak.
Zakon
o Hipoteci omogućava:
(1) bolji položaj kreditora na srpskom tržištu
(2) zaštitu dužnika, odnosno vlasnika hipotekovane
nepokretnosti
(3) ubrzavanje finansijske i privredne aktivnosti u
zemlji, naročito izgradnje i ulaganja u privredu
(4) pravni
okvir obezbeđenja potraživanja je
bitno unapređen i daleko sveobuhvatniji i efikasniji u odnosu na
prethodno stanje.
Korišćena
su najbolja iskustva iz kontinentalnog i anglosaksonskog prava.
(5)
Centralnom evidencijom
je obezbeđena
centralizovana, lako dostupna,
puna i precizna informacija o svim hipotekama, čime je
bitno i dodatno unapređena
pravna sigurnost i, posebno, poverenje investitora.
Ovaj Zakon utiče na sve građane i privredne subjekte kojima su potrebna sredstva za ulaganje, bez obzira na to da li poseduju ili ne poseduju nepokretnosti, stoga što je omogućen i detaljno uređen postupak i uslovi za obezbeđenje potraživanja kao postojećom nepokretnošću tako i pomoću nepokretnosti u izgradnji.
Raniji režim hipoteke i pravna nemogućnost zalaganja objekta u izgradnji bitno su umanjivali kreditnu sposobnost u odnosu na stanje koje je nastalo uvođenjem Zakona o hipoteci. Naime, omogućavanje zalaganja objekta u izgradnji omogućava i onima koji nemaju nepokretnosti da obezbede hipotekarni kredit obezbeđen upravo objektom koji se gradi sredstvima kredita. Na ovaj način se biti bitno unapređuje kreditna sposobnost svih građana i privrednih subjekata, što dovodi do uvećanja domaćih i stranih ulaganja u privredu, do uvećanja privredne i stambene izgradnje, kao i do uvećanja kupovne moći građana.
Uvećana je i aktivnost banaka i drugih finansijskih organizacija, te njihova konkurencija na tržištu, što dovodi do pada cene novca. Pri tome je garantovana sigurnost dužnika, odnosno vlasnika nepokretnosti; imajući u vidu i odredbe koje detaljno uređuju verodostojnu i izvršnu ispravu i postupak vansudkse prodaje.
Zakon pruža i svu potrebnu zaštitu dužnika, odnosno vlasnika nepokretnosti, te u odnosu na njih nema negativnih posledica, pri čemu za poverioce po prirodi stvari ovakav zakon donosi samo neposredne i očigledne koristi, bez mogućnosti za negativne efekte. Verodostojna i izvršna isprava i vansudski postupak namirenja omogućavaju i rasterećenje pravosuđa kao i izvršnih organa.
Zakon nesumnjivo doprinosi pojavi novih subjekata na tržištu i unapređuje konkurenciju i to pre svega na tržištu novca, stoga što unapređuje i uvećava kreditnu aktivnost, a posredno i na svim drugim tržištima, stoga što se uvećavaju ulaganja.
Zakon o Hipoteci je izrađen u saradnji sa uglednim domaćim i stranim profesorima i ekspertima, uključujući i eksperte Svetske banke.
OSNOVNE ODREDBE
Predmet i cilj zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se hipoteka, radi obezbeđenja potraživanja, i osniva centralna evidencija hipoteka.
Pojam hipoteke
Član 2.
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti ili ako dođe do povrede druge obaveze koja aktivira hipoteku, zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.
Predmet hipoteke
Predmet hipoteke (u daljem tekstu: predmet ili nepokretnost) može da bude:
nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja (stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objektata.
Višestruka hipoteka
Član 4.
Radi obezbeđenja jednog potraživanja, hipoteka može da optereti više predmeta, bez obzira da li pripadaju istom ili različitim vlasnicima.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti jednog ili više predmeta.
Obim hipoteke
Član 5.
Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:
sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
pripadke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u susvojini i zajedničkoj svojini
Član 6.
Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost svih zajedničara.
U slučaju hipoteke iz st. 1. i 2. ovog člana, pri namirenju u skladu sa ovim zakonom, ostali suvlasnici, odnosno zajedničari imaju pravo preče kupovine.
Obezbeđeno potraživanje
Član 7.
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti, može da bude obezbeđeno hipotekom.
Potraživanje iz stava 1. ovog člana obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate.
Deo potraživanja koji nije obezbeđen hipotekom može da se naplati samo iz ostale dužnikove imovine.
NASTANAK HIPOTEKE
Način nastanka i vrste hipoteka
Član 8.
Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:
ugovora (ugovorna hipoteka);
založne izjave (jednostrana hipoteka);
zakona (zakonska hipoteka);
sudske odluke (sudska hipoteka).
Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je zakonom drukčije propisano.
GLAVA PRVA
UGOVOR O HIPOTECI
Pojam
Član 9.
Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti, odnosno imaoca drugog prava iz člana 3. ovog zakona i poverioca, kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje da, ako dug ne bude isplaćen o dospelosti, trpi da poverilac naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, na način propisan zakonom.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi.
Ugovor o hipoteci može da bude samostalan ili deo ugovora koji uređuje potraživanje (ugovora o zajmu, kreditu i dr.).
Zaključenje
Član 10.
Ugovor o hipoteci zaključuje se u pismenoj formi, sa potpisima overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlašćenog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti.
Ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, imalac drugog prava na nepokretnoj stvari, kao i investitor i kupac objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (u daljem tekstu: vlasnik).
Upis
Upis ugovorne hipoteke vrši se na zahtev:
vlasnika, odnosno njegovog staraoca ili zakonskog zastupnika;
dužnika;
poverioca.
U slučaju iz člana 3. tačka 6) ovog zakona, upis ugovorne hipoteke vrši se na sledeći način:
1) na zemljištu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni poverilac kupca može da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgrađenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po službenoj dužnosti.
Ako objekat u toku izgradnje promeni vlasnika, novi vlasnik stupa u prava i obaveze prethodnog vlasnika prema licima u čiju korist je upisana hipoteka.
Obavezne odredbe
Član 12.
Ugovor o hipoteci sadrži naročito:
ime i prezime, prebivalište ili boravište, odnosno poslovno ime i sedište poverioca, zalogodavca, kao i dužnika, ako su to različita lica;
bezuslovnu izjavu vlasnika (zalogodavca) da pristaje da poverilac upiše hipoteku na njegovoj nepokretnosti (clausula intabulandi);
precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valuti obračuna i valuti plaćanja, iznosu pojedinih rata i vremenu njihove dospelosti i mestu i načinu plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi ili drugim elementima na osnovu kojih se može odrediti visina kamate, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i iznosu drugih sporednih davanja ako su ugovorena, rokovima dospevanja potraživanja, odnosno načinu na koji se određuje dospelost, ako rok nije određen;
podatke o hipotekovanoj nepokretnosti, odnosno nepokretnostima, uključujući i dokaz o vlasništvu, odnosno o drugom pravu iz člana 3. ovog zakona;
podatke o stvarima iz člana 5. ovog zakona koje hipoteka obuhvata.
Ništave odredbe
Član 13.
Ništava je odredba ugovora o hipoteci na osnovu koje, ako dug ne bude isplaćen o dospelosti:
poverilac može da proda nepokretnost suprotno odredbama ovog zakona;
nepokretnost po neodređenoj ili unapred određenoj ceni prelazi u svojinu poverioca ili trećeg lica.
Ništava je odredba ugovora o hipoteci na osnovu koje poverilac ima pravo da upotrebljava predmet hipoteke, odnosno da pribira plodove koje daje predmet hipoteke.
Ništava je odredba ugovora o hipoteci na osnovu koje vlasnik ne može da otuđi predmet hipoteke ili da ga optereti hipotekom u korist docnijeg poverioca.
GLAVA DRUGA
JEDNOSTRANA HIPOTEKA
Pojam i nastanak
Član 14.
Jednostrana hipoteka nastaje na osnovu založne izjave.
Založna izjava je isprava sačinjena od strane vlasnika, kojom se on jednostrano obavezuje da, ukoliko dug ne bude isplaćen o dospelosti, trpi da poverilac naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, na način propisan zakonom.
Založna izjava po formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci.
Upis hipoteke na osnovu založne izjave vrši se na zahtev vlasnika ili poverioca.
GLAVA TREĆA
VERODOSTOJNA ISPRAVA I IZVRŠNA ISPRAVA
Svojstvo i upis
Član 15.
Ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava, ima svojstvo verodostojne isprave, u smislu zakona koji uređuje izvršni postupak (skraćeni izvršni postupak), ako uz sve obavezne elemente forme i sadržine sadrži i:
jasno naznačenu odredbu, odnosno izjavu, kojom vlasnik nepokretnosti ovlašćuje poverioca da, ako dug ne bude plaćen o dospelosti, poverilac može da naplati potraživanje iz cene dobijene prodajom u skladu sa vansudskim postupkom prodaje utvrđenim ovim zakonom, bez podnošenja tužbe sudu, kao i da će nepokretnost prinudnim putem da bude ispražnjena i predata kupcu u posed u roku od 15 dana od dana prodaje;
izričitu odredbu, odnosno izjavu vlasnika da je upozoren o posledicama neizmirenja duga o dospelosti te da, svestan tih posledica, pristaje na mogućnost izvršenja ugovora o hipoteci prodajom njegove nepokretnosti u skladu sa odredbama ovog zakona o vansudskom postupku namirenja, bez prava na vođenje parnice, kao i da će njegova nepokretnost prinudnim putem biti ispražnjena i predata kupcu u posed u roku od 15 dana od dana prodaje, ako je vlasnik ne preda dobrovoljno;
jasno naznačenu odredbu, odnosno izjavu vlasnika da je saglasan da poverilac ima pravo pristupa nepokretnosti, uključujući i ulazak u nepokretnost bez obzira ko se u njoj nalazi (vlasnik, zakupac i dr.), radi kontrole održavanja ili iz drugih opravdanih razloga, kao i da je dužan da sarađuje sa poveriocem u postupku prodaje, a naročito da omogući pristup predmetu hipoteke (ulazak u stan i sl.);
jasno naznačenu odredbu, odnosno izjavu lica koje po punovažnom pravnom osnovu ima državinu nepokretnosti (zakupac i svaki drugi neposredni držalac), da je saglasno sa pravima i obavezama iz tačke 3. ovog stava, kada je takvo lice različito od vlasnika.
Ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava, ima svojstvo izvršne isprave, u smislu zakona koji uređuje izvršni postupak, ako uz sve obavezne elemente forme i sadržine sadrži i odredbe iz stava. 1. ovog člana.
Hipoteka na osnovu verodostojne isprave iz stava 1. ovog člana, kao i hipoteka na osnovu izvršne isprave iz stava 2. ovog člana, upisuje se u registre nepokretnosti kao "verodostojna isprava", odnosno kao "izvršna isprava", i ima izvršno dejstvo prema vlasniku nepokretnosti i hipotekarnom dužniku, kao i prema svakom docnijem pribaviocu prava na hipotekovanoj nepokretnosti.
Deo treći
PRAVA I OBAVEZE
GLAVA PRVA
PRAVA I OBAVEZE VLASNIKA NEPOKRETNOSTI
Prava
Član 16.
Vlasnik i posle nastanka hipoteke ima pravo da:
drži predmet hipoteke;
upotrebljava predmet hipoteke prema uobičajenoj nameni;
pribira prirodne ili građanske plodove koje predmet hipoteke daje;
izda u zakup predmet hipoteke i zaključuje ugovore kojima se predmet hipoteke daje na upotrebu i pribiranje plodova trećem licu;
otuđi predmet hipoteke i prenese pravo na pribavioca, u kom slučaju se ne menja ništa u dužnikovoj obavezi i u obezbeđenom potraživanju.
Obaveze
Član 17.
Vlasnik ne sme fizički menjati predmet hipoteke (pregrađivanje, dogradnja, rušenje, spajanje, deoba, i dr.) bez pismene saglasnosti poverioca, koju poverilac neće odbiti da izda bez opravdanog razloga.
Vlasnik je dužan da čuva i održava predmet hipoteke kao dobar domaćin, odnosno dobar privrednik, da ne bi svojim postupcima ili propustima umanjio vrednost nepokretnosti.
Vlasnik će osigurati predmet hipoteke od svih uobičajenih rizika pre zaključenja ugovora o hipoteci.
Poverilac ima pravo pristupa nepokretnosti, uključujući i ulazak u nepokretnost bez obzira ko se u njoj nalazi (vlasnik, zakupac i dr.), radi kontrole održavanja ili iz drugih opravdanih razloga, ako je hipoteka zasnovana u skladu sa odredbama člana 15. ovog zakona ili ako je takvo pravo izričito utvrđeno u ugovoru o hipoteci, odnosno založnoj izjavi.
Vlasnik, zakupac i svaki drugi neposredni držalac nepokretnosti dužan je da sarađuje sa poveriocem u postupku prodaje, a naročito da omogući pristup predmetu hipoteke (ulazak u stan i sl.), ako je hipoteka zasnovana u skladu sa odredbama člana 15. ovog zakona ili ako je takvo pravo izričito utvrđeno u ugovoru o hipoteci, odnosno založnoj izjavi.
Kada saglasnost lica koje po punovažnom pravnom osnovu ima državinu nepokretnosti nije sadržana u verodostojnoj ili izvršnoj ispravi iz člana 15. ovog zakona, odnosno u ugovoru o hipoteci ili založnoj izjavi, prava i obaveze iz st. 4. i 5. ovog člana ne mogu se sprovesti bez saglasnosti takvog lica.
GLAVA DRUGA
PRAVA I OBAVEZE POVERIOCA
Dodatno obezbeđenje
Član 18.
Poverilac ima pravo da zahteva da mu dužnik pruži dodatno obezbeđenje sličnog stepena sigurnosti ako:
1) je zbog ponašanja, odnosno radnji vlasnika, odnosno neposrednog držaoca, vrednost predmeta hipoteke smanjena; ili
2) zbog radnji koje vlasnik namerava da preduzme preti opasnost od smanjenja vrednosti predmeta hipoteke.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana:
1) ako dužnik ne pruži dodatno obezbeđenje, poverilac ima pravo da zahteva naplatu celog potraživanja iz vrednosti nepokretnosti bez odlaganja;
2) smanjenje vrednosti predmeta hipoteke utvrđuje sudski veštak.
Sudska zabrana oštećenja
Član 19.
Poverilac ima pravo da zahteva da sud naredi vlasniku, odnosno neposrednom držaocu, da prestane sa određenim ponašanjem, ako:
je zbog takvog ponašanja vrednost predmeta hipoteke smanjena; ili
zbog ponašanja koje namerava da preduzme, preti opasnost od smanjenja vrednosti hipotekovane nepokretnosti.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana:
1) sud može da dozvoli poveriocu da preduzme potrebne mere da se izbegne smanjenje vrednosti hipotekovane nepokretnosti;
2) hipotekarni poverilac može, ako okolnosti ne trpe odlaganje, da preduzme potrebne mere i pre nego što dobije dozvolu od suda, ako je hipoteka zasnovana u skladu sa odredbama člana 15. ovog zakona ili ako je to izričito predviđeno u ugovoru o hipoteci, odnosno u založnoj izjavi;
3) poverilac ima pravo da zahteva od suda odluku da vlasnik plati naknadu za učinjene troškove.
Potraživanje naknade za učinjene troškove na osnovu ovog člana obezbeđuje se bez upisa i uživa prvenstvo u naplati u odnosu na sve upisane terete.
GLAVA TREĆA
PRENOS POJEDINIH PRAVA I OBAVEZA
Ustupanje potraživanja
Član 20.
Potraživanje obezbeđeno hipotekom može da se ustupi na osnovu ugovora između poverioca i lica kome se potraživanje ustupa.
Ugovor o prenosu hipoteke koji se zaključuje odvojeno od ustupanja potraživanja ne proizvodi pravno dejstvo.
Ugovor iz stava 1. ovog člana:
zaključuje se u pismenoj formi, sa potpisima overenim od strane suda, odnosno drugog zakonom ovlašćenog organa;
prenosi hipoteku na lice kome se potraživanje ustupa;
proizvodi dejstvo prema trećim licima na osnovu upisa u registar nepokretnosti.
Nadhipoteka
Član 21.
Potraživanje obezbeđeno hipotekom može se založiti na osnovu ugovora između hipotekarnog poverioca i nadhipotekarnog poverioca.
Ugovor iz stava 1. ovog člana:
1) zaključuje se u pismenoj formi, sa potpisima overenim od strane suda, odnosno drugog zakonom ovlašćenog organa;
2) sadrži izričitu i bezuslovnu izjavu poverioca da se nadhipotekarni poverilac može upisati u tom svojstvu u registar nepokretnosti;
3) proizvodi pravno dejstvo prema dužniku od dana kada mu stigne pismeno obaveštenje o zalaganju potraživanja, od kada dužnik obavezu može ispuniti samo prema nadhipotekarnom poveriocu ili po njegovom pismenom nalogu;
4) proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima od dana upisa u registar nepokretnosti.
Preuzimanje duga
Član 22.
Dug prema hipotekarnom poveriocu može da se prenese ugovorom o preuzimanju duga obezbeđenog hipotekom između vlasnika i pribavioca predmeta hipoteke, odnosno ugovorom između vlasnika, pribavioca predmeta hipoteke i dužnika ako vlasnik nije hipotekarni dužnik.
Ugovor iz stava 1. ovog člana:
zaključuje se prilikom otuđenja predmeta hipoteke, u vidu posebnog ugovora ili u vidu odredbe, odnosno dela ugovora o otuđenju predmeta hipoteke;
proizvodi pravna dejstva ako poverilac da svoj pristanak u pismenom obliku.
Otuđenje dela nepokretnosti
Član 23.
Ako vlasnik, uz saglasnost poverioca, izvrši deobu ili spajanje predmeta hipoteke sa drugom nepokretnošću, hipoteka se po službenoj dužnosti upisuje na tim nepokretnostima, i svaka hipoteka obezbeđuje celokupno potraživanje, osim ako je drugačije ugovoreno sa poveriocem.
NAMIRENjE
GLAVA PRVA
OPŠTA PRAVILA
Pravo na namirenje
Član 24.
Hipotekarni poverilac može, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, da namiri svoje potraživanje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, bez obzira u čijoj svojini ili državini se ona nalazi u tom trenutku.
Namirenje iz stava 1. ovog člana sprovodi se u skladu sa ovim zakonom, odnosno zakonom kojim se uređuje izvršni postupak, kao i zakonom koji uređuje prinudnu naplatu poreskih potraživanja na nepokretnostima.
Kada je ugovor o hipoteci sačinjen u obliku verodostojne isprave ili izvršne isprave iz člana 15. ovog zakona, primenjuju se pravila vansudskog namirenja utvrđena ovim zakonom.
Izbor namirenja
Hipotekarni poverilac može da zahteva da svoje dospelo potraživanje namiri:
najpre iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, a zatim iz ostale imovine dužnika;
istovremeno iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti i iz dužnikove imovine; ili
najpre iz dužnikove imovine, pa tek potom iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti.
Zastarelo potraživanje
Član 26.
Hipotekarni poverilac može da se namiri iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti i posle zastarelosti obezbeđenog potraživanja.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, kamata i druga povremena davanja ne mogu se namiriti iz predmeta hipoteke.
Naknadni ugovor
Član 27.
Naknadni ugovor je poseban ugovor između hipotekarnog poverioca i vlasnika nepokretnosti, zaključen po dospelosti obezbeđenog potraživanja u pismenoj formi, sa potpisima overenim u sudu, odnosno od strane drugog zakonom ovlašćenog organa, a kojim može da se ugovori:
delimični ili potpuni prenos prava svojine, odnosno drugog stvarnog prava na predmetu hipoteke, na poverioca, umesto ispunjenja duga;
svaki drugi posao kojim se postiže brisanje hipoteke sa nepokretnosti.
Poverilac će bez odlaganja obavestiti dužnika o naknadnom ugovoru.
Lična subrogacija
Član 28.
Ukoliko hipotekarni dug isplati lice koje nije dužnik, ono stupa na mesto hipotekarnog poverioca prema dužniku i trećim licima.
GLAVA DRUGA
VANSUDSKI POSTUPAK NAMIRENjA
Prva opomena
Član 29.
Ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, hipotekarni poverilac iz verodostojne isprave ili izvršne isprave iz člana 15. ovog zakona, poslaće opomenu u pismenoj formi istovremeno dužniku i vlasniku predmeta hipoteke (ako su različita lica), čime se pokreće postupak vansudskog namirenja po ovom zakonu.
Opomena sadrži sledeće elemente:
podatke o ugovoru o hipoteci i hipotekovanoj nepokretnosti;
opis povrede ugovora o hipoteci na osnovu koga se zahteva realizacija hipoteke;
radnje koje dužnik mora da preduzme da bi isplatio dug i izbegao prodaju nepokretnosti;
rok u kome dužnik mora da isplati dug da bi izbegao prodaju nepokretnosti;
opomenu da ukoliko dužnik ne preduzme te radnje i time isplati dug, poverilac će potraživati celokupan iznos potraživanja i prodajom hipotekovane nepokretnost izgubiti državinu na nepokretnosti;
ime i neophodne podatke o predstavniku poverioca kome se dužnik može obratiti za dobijanje više informacija;
druge informacije za koje poverilac smatra da su od značaja.
Opomena o prodaji nepokretnosti
Član 30.
Ukoliko u roku od 30 dana od dana prijema prve opomene dužnik ne isplati dug, poverilac će dužniku i vlasniku nepokretnosti uputiti opomenu o prodaji nepokretnosti koja sadrži:
podatke o ugovoru o hipoteci i hipotekovanoj nepokretnosti;
opis povrede ugovora o hipoteci na osnovu koga se zahteva realizacija hipoteke;
obaveštenje da je celokupan dug dospeo na naplatu;
iznos duga koji je dospeo na naplatu;
radnje koje dužnik ili vlasnik mora da preduzme da bi isplatio dug i izbegao prodaju nepokretnosti;
rok u kome dužnik ili vlasnik mora da ispuni obaveze da bi izbegao prodaju nepokretnosti;
opomenu da ukoliko dužnik ili vlasnik ne preduzme te radnje i time ispuni dug, poverilac će prodajom hipotekovane nepokretnosti prekinuti državinu na nepokretnosti;
obaveštenje o izboru načina prodaje nepokretnosti;
ime i neophodne podatke o predstavniku poverioca kome se dužnik može obratiti radi održavanja sastanka;
druge informacije za koje poverilac smatra da su od značaja.
Zabeležba hipotekarne prodaje
Član 31.
Poverilac će istovremeno poslati registru nepokretnosti zahtev da se izvrši zabeležba hipotekarne prodaje u korist poverioca i:
kopiju opomene o prodaji nepokretnosti;
kopiju ugovora o hipoteci;
izjavu da dužnik do tog dana nije ispunio dug;
dokaze da su prva opomena i opomena o prodaji poslate dužniku i vlasniku nepokretnosti.
Registar nepokretnosti će, u roku od sedam dana od dana prijema zahteva za zabeležbu, izvršiti zabeležbu hipotekarne prodaje u korist poverioca i dostaviti poveriocu, dužniku i vlasniku nepokretnosti rešenje o zabeležbi hipotekarne prodaje.
Zabeležba hipotekarne prodaje i rešenje hipotekarne prodaje sadrži:
1) izričito ovlašćenje da hipotekarni poverilac, kada rešenje postane pravosnažno, ali ne pre isteka roka od 30 dana od dana izdavanja rešenja, može kao hipotekarni poverilac u svoje ime prodati nepokretnost, u skladu sa odredbama ovog zakona;
2) zabranu prodaje hipotekovane nepokretnosti od strane vlasnika.
Vlasnik, dužnik i poverilac imaju pravo žalbe nadležnom organu na rešenje o zabeležbi hipotekarne prodaje u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
Nadležni organ mora doneti drugostepeno rešenje u roku od 15 dana od dana podnošenja žalbe.
Žalba će biti uvažena ako dužnik ili vlasnik dostavi registru nepokretnosti nesporne pismene dokaze da:
potraživanje ne postoji;
hipoteka ne postoji;
potraživanje nije dospelo za naplatu; ili
je dug isplaćen.
Pravo na sastanak
Član 32.
Dužnik, odnosno vlasnik nepokretnosti može, u roku od 10 dana od dana dobijanja opomene o prodaji nepokretnosti, zatražiti sastanak sa poveriocem odnosno njegovim predstavnikom, koji je u obavezi da ga primi u svojim prostorijama u toku radnog vremena.
Pravo poverioca da pristupi prodaji hipotekovane nepokretnosti neće biti ograničeno ili odloženo ako se strane ne dogovore na način predložen od strane dužnika na ovom sastanku.
Slanje pismena
U smislu ovog zakona, pismeno (opomena, obaveštenje i dr.) se smatra uručenim dužniku ako je poslato preporučenom poštom na adresu:
1) hipotekovane nepokretnosti;
2) dužnika, navedenu u ugovoru o hipoteci, ako je adresa dužnika drugačija od adrese hipotekovane nepokretnosti;
3) vlasnika nepokretnosti, ako vlasnik nije dužnik.
U smislu ovog zakona, pismeno se smatra uručenim poveriocu ako je poslato preporučenom poštom na adresu poverioca iz ugovora o hipoteci ili na adresu iz poveriočeve opomene u kojoj se zahteva odgovor dužnika.
Pravo prodaje poverioca
Član 34.
Ako dužnik ne isplati dug do dana pravosnažnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje, a od dana izdavanja tog rešenja prođe rok od 30 dana, poverilac na osnovu rešenja može pristupiti prodaji hipotekovane nepokretnosti putem aukcije ili neposredne pogodbe.
Izbor jednog načina prodaje ne isključuje mogućnost primene drugog načina prodaje, ako nepokretnost ostane neprodata.
Pre pristupanja prodaji poverilac je dužan da utvrdi orijentacionu tržišnu vrednost nepokretnosti angažovanjem ovlašćenog sudskog veštaka.
Aukcijska prodaja
Član 35.
Poverilac može sam organizovati aukcijsku prodaju nepokretnosti ili je može poveriti licu koje se time profesionalno bavi.
Oglas o održavanju aukcijske prodaje mora biti na vidan način objavljen u dnevnom listu koji se prodaje u regionu u kome se nalazi hipotekovana nepokretnost i to najmanje 45 dana pre zakazane prodaje.
Javni oglas sadrži:
1) opis nepokretnosti;
2) ime i prezime, odnosno naziv poverioca;
3) podatke kako kontaktirati poverioca;
4) početnu cenu na aukciji;
5) vreme i mesto aukcije;
6) druge informacije za koje poverilac smatra da su od značaja.
Poverilac će istovremeno poslati dužniku, vlasniku nepokretnosti, odnosno trećim licima koja imaju prava na hipotekovanoj nepokretnosti obaveštenje o oglasu koje sadrži:
1) sve elemente oglasa;
2) izjavu u kom roku se može isplatiti celokupan dug da bi se izbegla prodaja.
Početna cena na aukciji ne može biti niža od 75% procenjene vrednosti.
Ako prva aukcija ne uspe, početna cena na drugoj aukciji ne može biti niža od 60% od procenjene vrednosti.
Izuzetno od odredaba st. 5. i 6. ovog člana, poverilac i vlasnik, odnosno dužnik mogu, prilikom organizovanja aukcijske prodaje, u pismenom obliku ugovoriti da se nepokretnost može prodati i po nižoj ceni od 75% procenjene vrednosti, odnosno od 60% procenjene vrednosti.
Poverilac može dati sopstvenu ponudu na aukciji.
Prodaja neposrednom pogodbom
Član 36.
Poverilac, na osnovu pravnosnažnog rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje, a po isteku roka od 30 dana od dana izdavanja rešenja, može u svoje ime prodati nepokretnost neposrednom pogodbom, po ceni koja je približna tržišnoj.
Pod tržišnom cenom, u smislu ovog zakona, podrazumeva se uobičajena cena koja se može postići prodajom te nepokretnosti u dobroj veri, u vreme hipotekarne prodaje.
Poverilac može prodavati nepokretnost samostalno ili uz angažovanje advokata, odnosno agencije za promet nepokretnosti.
Ukoliko se prodaja vrši preko advokata ili preko agencija za promet nepokretnosti, uobičajeni honorar, odnosno provizija mogu biti uključeni u prodajnu cenu.
Najkasnije u roku od 15 dana pre zaključenja ugovora o prodaji nepokretnosti, poverilac će o prodaji obavestiti dužnika, vlasnika nepokretnosti i lica koja imaju druga prava na nepokretnosti, obaveštenjem koje sadrži:
1) iznos celokupnog potraživanja;
2) procenjenu vrednost nepokretnosti;
3) bitne elemente ugovora o prodaji nepokretnosti;
4) datum za kada se predviđa zaljučenje ugovora o kupoprodaji;
5) način na koji će se sredstva dobijena od prodaje raspodeliti;
6) datum kada nepokretnost mora biti iseljena i ispražnjena;
7) izjavu u kom roku može da se ispuni celokupna obaveza, da bi se izbegla prodaja nepokrentosti.
Nepokrivenost duga prodajnom cenom
Član 37.
U slučaju da cena ostvarena na aukciskoj prodaji ili neposrednom pogodbom ne namiruje celokupno potraživanje poverioca, dužnik ostaje dužan poveriocu preostali dug u iznosu razlike između celokupnog potraživanja i ostvarene cene.
Preostali dug iz stava 1. ovog člana biće umanjen za iznos razlike između 75% procenjene cene nepokretnosti i ostvarene cene, ako je ostvarena cena niža od 75% procenjene cene, kod oba načina prodaje.
Ako se hipotekarni poverilac namiri sticanjem prava svojine na hipotekovanoj nepokretnosti, smatra se da je potraživanje namireno u trenutku sticanja prava svojine.
Ako cena hipotekovane nepokretnosti, dobijena na aukcijskoj prodaji ili neposrednom nagodbom, prevazilazi visinu potraživanja, hipotekarni poverilac dužan je da hipotekarnom dužniku isplati tu razliku.
GLAVA TREĆA
NAMIRENjE KAD JE PREDMET HIPOTEKE OBJEKAT U IZGRADNjI
Ustupanje odobrenja za gradnju
Član 38.
Ako je predmet hipoteke objekat u izgradnji, njegova prodaja radi namirenja vrši se ustupanjem prava gradnje utvrđenog pravnosnažnim odobrenjem za gradnju, uz naknadu, i prodajom stvari koje su ugrađene u objekat u izgradnji.
Organ koji je izdao odobrenje za gradnju, na zahtev kupca objekta u izgradnji, izdaće kupcu istovetno odobrenje za gradnju na njegovo ime i poništiti staro odobrenje za gradnju, kako bi kupac imao pravo da dovrši objekat.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, kupac po samom zakonu stupa u sva prava i obaveze prodavca po osnovu odobrenja.
GLAVA ČETVRTA
REDOSLED NAMIRENjA
Redosled namirenja hipotekarnih poverilaca
Član 39.
Kad je jedan predmet hipoteke založen nekolicini hipotekarnih poverilaca, redosled po kome se isplaćuju njihova potraživanja iz cene dobijene prodajom predmeta hipoteke određuje se prema danu, času i minutu nastajanja hipoteke.
Raspodela sredstava dobijenih vansudskom prodajom nepokretnosti
Član 40.
Poverilac će, u roku od sedam dana od dana naplate prodajne cene nepokretnosti, sledećim redom namiriti:
1) troškove prodaje, uključujući troškove i honorare trećih lica;
2) potraživanje hipotekarnog poverioca;
3) potraživanje hipotekarnog poverioca nižeg reda ili drugog poverioca sa jednakim redom obezbeđenja;
4) preostali iznos pripada dužniku.
Poverilac će, u roku od sedam dana nakon raspodele sredstava, dužniku i svim trećim licima koja imaju prava na nepokretnosti, dostaviti pisani konačni obračun raspodele sredstava.
Stečaj
Član 41.
Ako je predmet hipoteke u stečajnom postupku, poverilac ima izlučno pravo zasebnog namirenja iz vrednosti nepokretnosti.
Deo peti
Prestanak hipoteke
GLAVA PRVA
ISPIS
Član 42.
Hipoteka prestaje ispisom iz registra nepokretnosti u koji je bila upisana, u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: ispis hipoteke).
Ispis hipoteke vrši se, na zahtev dužnika, vlasnika ili poverioca, ako obezbeđeno potraživanje prestane na način dozvoljen zakonom.
Ispis na zahtev vlasnika
Član 43.
Ispis hipoteke na zahtev vlasnika, vrši se samo ako je dug isplaćen u potpunosti.
Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži:
pismenu izjavu hipotekarnog poverioca da pristaje na ispis hipoteke; ili
pravnosnažnu sudsku odluku kojom se utvrđuje da je potraživanje hipotekarnog poverioca prestalo.
Poverilac je dužan da dozvoli brisanje hipoteke ukoliko mu je potraživanje u celosti isplaćeno.
Poverilac je dužan da izda dužniku i vlasniku hipotekovane nepokretnosti potvrdu o izmirenom dugu, bez odlaganja, nakon izmirenja duga, i da mu da sglasnost za brisanje hipoteke.
Propast nepokretnosti
Član 44.
Hipoteka prestaje i kad predmet propadne u celosti, i vlasnik može da zahteva ispis hipoteke.
Hipoteka se ponovo uspostavlja ako vlasnik obnovi predmet, a ponovni upis vrši se po samom zakonu.
Hipoteka se svodi na preostali deo ako predmet delimično propadne, a ispravka upisa vrši se po samom zakonu.
Član 45.
U slučaju propasti ili delimične propasti predmeta hipoteke, hipotekarni poverilac, po samom zakonu, stiče založno pravo na potraživanju naknade iz osiguranja, odnosno na isplaćenoj naknadi.
Iznos dobijen u skladu sa stavom 1. ovog člana raspodeljuje se među hipotekarnim poveriocima prema redosledu upisa njihovih prava hipoteke.
Opšti interes
Član 46.
Hipoteka prestaje i kad, u cilju zadovoljenja opšteg interesa (eksproprijacija i sl.), a u skladu sa zakonom i na osnovu odluke nadležnog organa, pravo vlasnika na predmetu hipoteke pređe na treće lice.
U slučaju iz stava 1. ovog člana:
ispis se vrši na zahtev novog vlasnika nepokretnosti;
hipotekarni poverilac stiče založno pravo na potraživanju naknade, odnosno na isplaćenoj naknadi, odnosno upisuje hipoteku na nepokretnosti koja je predata u svojinu vlasniku umesto oduzete nepokretnosti u opštem interesu.
Naknada iz stava 2. tačka 2) ovog člana se raspodeljuje među hipotekarnim poveriocima prema redosledu upisa njihovih prava hipoteke.
Sudska javna prodaja
Član 47.
Hipoteka prestaje i kad je izvršena sudska javna prodaja predmeta.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, ispis se vrši na osnovu pravnosnažne sudske odluke o namirenju hipotekarnih poverilaca.
Vansudska prodaja i naknadni ugovor
Član 48.
Hipoteka prestaje i kad je, na osnovu verodostojne isprave ili izvršne isprave, u skladu sa ovim zakonom, predmet hipoteke prodat vansudskim putem i kad je poverilac namiren ili kad je poverilac namiren na osnovu naknadnog ugovora, u skladu sa ovim zakonom.
U slučaju iz stava 1. ovog člana:
1) ispis se vrši na zahtev kupca predmeta hipoteke;
2) prava docnijih hipotekarnih poverilaca ostaju rezervisana.
Konfuzija i konsolidacija
Član 49.
Hipoteka prestaje ispisom i kada:
1) se u istom licu stekne svojstvo hipotekarnog poverioca i hipotekarnog dužnika; ili
2) hipotekarni poverilac stekne pravo svojine na hipotekovanoj nepokretnosti.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, ispis se vrši na zahtev vlasnika, dužnika ili poverioca.
Odricanje od hipoteke
Član 50.
Hipoteka prestaje i na osnovu jednostrane pismene izjave volje poverioca, sa potpisom overenim u sudu ili kod drugog organa ovlašćenog zakonom.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, ispis se vrši na zahtev vlasnika koji sadrži u prilogu izjavu iz stava 1. ovog člana.
Amortizacija obezbeđenog potraživanja
Član 51.
Hipoteka prestaje i na osnovu pravosnažne sudske odluke kojom se utvrđuje amortizacija, u skladu sa zakonom, na predlog vlasnika, suvlasnika ili titulara zajedničke svojine, ako:
je proteklo dvadeset godina od dospelosti obezbeđenog potraživanja (stare hipoteke);
upisani hipotekarni poverilac više ne postoji ili se ne može pronaći, ni njegovi naslednici (univerzalni sukcesori), ni lica koja su docnije upisana kao prijemnici (cesionari) potraživanja obezbeđenog hipotekom;
za proteklo vreme upisani hipotekarni poverilac nije zahtevao, niti primio isplatu ni glavnog potraživanja ni kamate niti je to zahtevalo bilo koje ovlašćeno lice upisano u registar nepokretnosti.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, ispis se vrši na zahtev vlasnika, suvlasnika ili zajedničara.
GLAVA DRUGA
ZASNIVANjE NOVE HIPOTEKE
Raspolaganje neispisanom hipotekom
Član 52.
Hipoteka koja nije ispisana, ako je obezbeđeno potraživanje prestalo, u roku od 3 godine od dana kada je potraživanje prestalo može da se prenese na novog poverioca ili, radi obezbeđenja drugog potraživanja, na starog poverioca, do iznosa potraživanja obezbeđenog neispisanom hipotekom.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, prenos se vrši na zahtev vlasnika, koji u prilogu sadrži dokaz da je potraživanje prestalo.
Član 53.
Odricanje vlasnika od prava na raspolaganje neispisanom hipotekom, ne proizvodi pravno dejstvo, osim ako:
se vlasnik ugovorom obaveže prema trećem licu, a naročito prema hipotekarnom poveriocu sa docnijim redom prvenstva, da će u njegovu korist zahtevati ispis određene hipoteke;
se u registar nepokretnosti upiše zabeležba takve obaveze kod te hipoteke.
Hipotekarni poverioci sa docnijim redom prvenstva hipoteka:
1) ne mogu da se protive upisu novog hipotekarnog poverioca na upražnjeno mesto neispisane hipoteke;
2) zadržavaju mesto na kome se njihove hipoteke nalaze.
Zabeležba prvenstvenog reda
Član 54.
Vlasnik predmeta hipoteke, uz zahtev za ispis, može da zahteva zabeležbu prvenstvenog reda za upis nove hipoteke:
1) do iznosa potraživanja obezbeđenog starom (ranijom) hipotekom;
2) na mestu koje je imala stara (ranija) hipoteka;
3) u roku od tri godine od dana kada je zabeležba bila dozvoljena.
U slučaju prenosa prava na predmetu hipoteke, zabeležba zadržavanja prava prvenstvenog reda proizvodi pravno dejstvo u korist novog nosioca prava.
Ovaj član shodno se primenjuje kada nova hipoteka treba da stupi na mesto dve ili više hipoteka koje u prvenstvenom redu dolaze jedna iza druge.
Predbeležba nove hipoteke
Član 55.
Nova hipoteka može, na zahtev vlasnika, da se upiše na mestu već upisane hipoteke, sa istim prvenstvenim redom i do iznosa potraživanja obezbeđenog već upisanom hipotekom.
U slučaju iz stava 1. ovog člana:
1) upis proizvodi pravno dejstvo ako se stara hipoteka ispiše u roku od godinu dana od dana kada je data dozvola za upis nove hipoteke;
2) ispis stare hipoteke vrši se na zahtev vlasnika ili poverioca u čiju korist je upisana nova hipoteka.
Nova hipoteka ispisuje se po samom zakonu ako se stara hipoteka ne ispiše u roku iz stava 2. tačka 1) ovog člana.
Ako je na staroj hipoteci zasnovana nadhipoteka, nova hipoteka proizvodi pravno dejstvo ako:
se izbriše i nadhipoteka; ili
nadhipotekarni poverilac i poverilac u čiju korist se upisuje nova hipoteka daju pristanak da se nadhipoteka prenese na novu hipoteku.
Ako je stara hipoteka zasnovana na više nepokretnosti (simultana hipoteka), nova hipoteka proizvodi pravno dejstvo ako se stara hipoteka ispiše iz svih registara nepokretnosti u kojima je upisana.
Odredbe ovog člana shodno se primenjuju kad nova hipoteka treba da stupi na mesto dveju ili više hipoteka koje u prvenstvenom redu dolaze jedna iza druge.
Deo šesti
CENTRALNA EVIDENCIJA HIPOTEKA
Opšte odredbe
Član 56.
Centralna evidencija hipoteka (u daljem tekstu: Centralna evidencija hipoteka) je centralna jedinstvena elektronska javna baza podataka u koju se unose hipoteke upisane u nadležni registar nepokretnosti, radi pretraživanja i prikupljanja informacija o hipotekama.
Osnova podataka unetih u Centralnu evidenciju hipoteka su svi podaci o hipotekama koji su upisani u nadležni registar nepokretnosti.
Nadležnost
Član 57.
Centralnu evidenciju hipoteka vodi Agencija za privredne registre (u daljem tekstu: Agencija), u skladu sa zakonom.
U vršenju svoje nadležnosti, Agencija je dužna da:
se stara o zakonitom, sistematičnom i ažurnom vođenju Centralne evidencije hipoteka;
propiše obrazac obaveštenja koje je nadležni registar dužan bez odlaganja dostaviti Agenciji;
preduzme druge akte i radnje neophodne za nesmetano i pravilno funkcionisanje Centralne evidencije hipoteka, u skladu sa zakonom.
Podaci koji se unose
Član 58.
Agencija, po službenoj dužnosti, na osnovu obaveštenja koje je nadležni registar dužan bez odlaganja dostaviti Agenciji, obavlja:
unos hipoteka upisanih u nadležni registar nepokretnosti;
unos drugih podataka o hipotekama upisanim u nadležni registar nepokretnosti;
unos svake promene ili brisanje podataka iz tač. 1) i 2) ovog stava, koje su izvršene u nadležnom registru nepokretnosti.
Agencija može bliže urediti unos podataka iz stava 1. ovog člana.
Prilikom unosa podataka, Agencija postupa neposredno na osnovu obaveštenja i ne donosi posebne akte.
Dostupnost i javnost
Član 59.
Centralna evidencija hipoteka dostupna je svim licima, bez ograničenja, radi pretraživanja ili prikupljanja informacija, u svakom trenutku u okviru radnog vremena Agencije ili, putem Interneta, i van radnog vremena, bez naknade.
Svako ima pravo pristupa podacima unetim u Centralnu evidenciju hipoteka.
Naknada
Član 60.
Za unos podataka u Centralnu evidenciju hipoteka plaća se naknada.
Naknada iz stava 1. ovog člana plaća se prilikom podnošenja zahteva za upis, odnosno brisanje podataka u nadležni registar nepokretnosti, na račun Agencije.
Visinu naknade iz stava 1. ovog člana određuje Upravni odbor Agencije, uz saglasnost Vlade.
Finansiranje
Član 61.
Sredstva za osnivanje i započinjanje sa radom Centralne evidencije hipoteka obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije.
Sredstva za održavanje Centralne evidencije hipoteka obezbeđuju se iz prihoda ostvarenih po osnovu naknade za unos hipoteka i iz drugih prihoda Agencije, u skladu sa zakonom.
Deo sedmi
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Prestanak važenja drugih propisa
Član 62.
Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe odredbe čl. 63. do 69. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ", br. 6/80 i 36/90 i "Službeni list SRJ" broj 29/96).
Primena Zakona
Član 63.
Ovaj zakon ne primenjuje se na hipoteke zasnovane do dana njegovog stupanja na snagu, osim ako se ugovorne strane drukčije sporazumeju.
Nadležni registri dužni su da, u roku od tri meseca od dana početka primene ovog zakona, Agenciji dostave sve podatke o ustanovljenim hipotekama do dana početka primene ovog zakona, koji se u skladu sa ovim zakonom unose u Centralnu evidenciju hipoteka.
Agencija je dužna da unese podatke dostavljene u skladu sa stavom 2. ovog člana u roku od četiri meseca od dana dostavljanja.
Stupanje na snagu
Član 64.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog
dana od objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se
počev od šezdesetog dana od dana objavljivanja.